Izložba: Pejzaži ne mesta

Galerija SKC “OBRENOVAC“
Ponedeljak, 20. maj 2019. godine
Otvaranje izložbe u 19 sati

U okviru svoje umetničke prakse Sara Milojević najviše pažnje posvećuje samom procesu stvaranja i rešavanju likovnog problema boje kao i pitanje ekspresivnosti slikarskog gesta. Doživljaj procesa i uložena energija prilikom stvaranja jesu  preduslovi za nastanak  radova i novih likovnih  celina.

Pejzaž zauzima bitno mesto u Sarinom radu jer predstavlja po mišljenju autora najpogodniju disciplinu za izražavanje doživljaja stvarnosti kao takve sa svim svojim sukobima unutrašnjeg i spoljašnjeg koje pronalazimo u okruženju i samom stvaraocu. Sara se izražava u širokom spektru medijuma, na izložbi će biti prikazan izbor slika nastalih u protekle dve godine koje su deo serije koja obradjuje temu pejzaža kao ne mesta. Sara polazi od tradicije impresionizma i fenomena boje  i na jedinsven način obradjuje temu pejzaža pridavajući mu ličnu simboliku. Jedinica od koje rad polazi je tačka. Disolucijom lineralnog poteza, tačka se kreće, odlazi a njeno kretanje za sobom ostavlja mnoštvo koje stvara sliku. Isprepletano kretanje tačaka predstavlja ujedno i duhovna kretanja stvaraoca tokom samog procesa  slikanja.

Autor sugeriše da ove slike  trebaju da se posmatraju kao objekti meditacije.   Pejzaž i pamćenje  sjedinjeni su po svojoj nasumičnosti i slučajnosti koja ih povezuje sa našim vremenom.1 Pejzaž kao ne mesto , poništavanjem prostorne i vremenske dimenzije govori o bezvremenosti njegovog sadržaja. To nije prikaz realnog mesta već predeo koji je nastao sadejsvom unutrašnjih i spoljašnjih uticaja koji oblikuju ljudski duh.  To je  mesto bez pamćenja i mesto bez prošlosti.  Ne mesto je odgovor na prolaznost trenutka  i donošenje bezvremenih vrednosti u sadašnjost. Okruženi smo stvarima koje nismo sami stvorili i koje imaju život i građu različitu od naše –drvećem, cvećem, travom, rekama, brdima, oblacima. One su u nama vekovima pobuđivale radoznalost i strahopoštovanje, bile su predmeti uživanja. Mi smo ih ponovno stvarali u svojoj uobrazilji, da bismo tako odrazili svoja raspoloženja. I počeli smo da mislimo o njima kao sastavnim delovima ideje koju smo nazvali prirodom. Slikarstvo pejzaža označava faze predstava o prirodi. Njegova su nastojanja i razvitak od srednjeg veka deo ciklusa unutar kojeg je ljudski duh još jednom pokušao da dođe u sklad sa svojom okolinom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *